1. Crna Gora uvozi jako puno u odnosu na izvoz

Goran Janković

Plantađun je nastao kao rezultanta nekoliko različitih razmišljanja od održive poljoprivrede, ekonomije i prehrambenog ciklusa pa do socijalnih interakcija te planiranog i urbanog baštovanstva. Nakon Aleksandrinog bloga koji govori o razlozima koji, iz perspektive roditelja i poljoprivrednog inžinjera, smatra relevantnim da bi bila dio ovog projekta - ja ću pokušati da napišem nekoliko blogova o razlozima koji su uticali na stvaranje i razvoj ideje Plantađuna.

1. Crna Gora uvozi jako puno u odnosu na količinu izvoza

Jedan od najočiglednijih i bitnijih razloga za realizaciju Plantađuna je činjenica da Crna Gora uvozi jako puno proizvoda u odnosu na izvoz. Bilo da se radi o proizvodima iz poljoprivrednog ili nekog drugog prehrambenog sektora, za mnogo naših sugrađana je uočljivo da se uvozi većina proizvoda koje nalazimo na rafovima prodavnica. Mnogima je takođe razumno da je veliku većinu tih istih proizvoda moguće proizvesti u Crnoj Gori i sa jako malo resursa tj dodatnog ulaganja. Ovaj nedostatak je posebno izražen u sektoru poljoprivrede koji je definitivno neiskorišteni potencijal Crne Gore obzirom da naša zemlja važi za jednu od najbogatijih kada je u pitanju odnos obradivih površina po broju stanovnika. Ovo je bila jedna od početnih tački pri formiranju programa projekta Plantađun, sa ciljem da pokuša da stavi neobrađene i zapuštene poljoprivredne parcele u funkciju proizvodnje, a na socijalnim principima.

Prema poslednjim podacima Monstata, a već godinama unazad, Crna Gora bilježi negativnu stopu pokrivenosti uvoza izvozom, i ta informacija dodatno zabrinjava kad se uzme u obzir da jedan veliki dio tog trgovinskog deficita proizilazi iz uvoza robe prehrambenog karaktera. Posebnu stavku na toj ljestvici ima uvoz povrća i voća, koji će u počenoj fazi razrade biti glavni fokus projekta Plantađun.

Pregled nekoliko kategorija zajedno sa sumama koje izdvajamo za uvoz u 2019. godini

Izvor: https://www.monstat.org/userfiles/file/spoljna%20trgovina/2020/Diseminaciona%20baza%202015-2019.%20godina.xlsx

Primjer maslina i salamure

Već nakon letimičnog pogleda Monstat-ovog izvještaja za 2019. godinu, čije isječke možete pročitati gore, može se izračunati ogromni spoljnotrgovinski deficit koji imamo pri uvozu voća i povrća. Brojke koje se čitaju iz baze podataka dostupnih na sajtu Monstat-a govore da je uvoz voća i povrća deset puta veći od onoga koje izvezemo. Posebno me je, kao Baranina, iznenadio podatak da Crna Gora izveze sto pedeset puta manje proizvoda maslinovog ulja i frakcija u odnosu na uvezenu količinu.

Spremanje maslina za zimnicu je jako jednostavno i pored plodova masline neophodna je samo so. Ako uzmemo u obzir stotine hiljada stabala maslina, samo na teritoriji opštine Bar i Ulcinj, i blizinu ulcinjske solane, nevjerovatna mi izgleda činjenica da mi ne samo da uvozimo masline u salamuri iz Grčke, već na teglama većine proizvođača koje nalazim u rafovima supermarketa, piše da je proizvod pakovan u Srbiji a onda uvezen u Crnu Goru.

Tako je krug našeg uvoza maslinovih proizvoda dvostruko više neisplativiji jer ne samo da uvozimo proizvod kojeg imamo u izobilju za naše tržište pa i za izvoz, mi uvozimo proizvod koji je praktično prešao pet puta više kilomtraže te negativno uticao i na zagađenje životne sredine.

Ovo je samo jedan od razloga koji je uticao na stvaranje projekta Plantađun a u narednom periodu objaviću u nekoliko blogova i ostale razloge koji su oblikovali projekat kao što su približavanje poljoprivrede stanovništvu u gradovima koje sve više gubi kontakt sa prirodom, podjela profita ali i odgovornosti, modularnost bašta i optimizacija sadnje, uređivanje zapuštenih zelenih površina te iskorištavanje parcela koje nijesu privedene namjeni i dr.